Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Budžet". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

Visoka poslovna škola
strukovnih studija
Novi Sad
Seminarski rad:
Budžet
mr Branka S. Paunović Mladen Popržen 31/09 TR
Novi Sad, 2010.
2. UVOD
Osnovni instrument finansiranja javnih rashoda u svim savremenim državama je budžet, a u nekim zemljama i jedini. U budžetskoj teoriji postoje brojne definicije budžeta , jer se  radi  o  kompleksnoj  finansijskoj  instituciji,  pomoću  koje  država  ostvaruje  mnoge ekonomske, finansijske, političke i socijalne ciljeve. Klasično shvatanje budžeta zasniva se na tvrdnji da je budžet akt kojim se predviđaju i odobravaju, unapred i za određeni period vremena, prihodi i rashodi države.
3. POJAM BUDŽETA
Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi. U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teoriji definiše kao pravni akt ili zakon. U našem sistemu, budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugim zakonima. Značaj budžeta ogleda se i u tome što budžet nije samo akt za finansiranje državnih funkcija, vec država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstava ostvaruje i političku,ekonomsku i socijalnu funkciju.
(mr Branka S. Paunović, „ Finansijsko poslovanje i tržište kapitala“,Beograd, 2008:45)
Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija, neophodno je poći od teorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja. Kada se utvrde funkcije i obaveze, dolazi se do prihoda  i izvora prihoda. Sve savremene države imaju pravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet. Da bi država mogla da izvršava poslove vezane ze njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva. Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje od privrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova. Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetske godine.
Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na značaj koji budžet ima. Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se mora postići i to: budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period, da se za funkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova, kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda. Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj .
2
3.1. Ekonomsko-finansijski značaj
Ekonomsko-finansijski značaj se ogleda u sledećem: budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako sto uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda, budžet treba da obezbedi redovno, ali umereno fiskalno opterećenje, budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]